Временски оквир од 1847. године, кад Читалиште шабачко почиње са радом 29. септембра, до данашње Библиотеке шабачке у Владичанском двору само је један у низу српског библиотекарства, са успонима и падовима, у више од 160 година трајања на нашим просторима, времена већ вековног. У том физичком и временском простору организационо смо били Читалиште, Читаоница, Књижница, Библиотека (окружна, општинска, матична). Овај просторни и временски оквир садржи свакодневна догађања, промене, настајања и нестајања (у Првом светском рату изгорео је сав библиотечки фонд заједно са својим склоништем – кафаном “Јелен” на Баиру). У традицију и културу Библиотеке шабачке уграђени су напори људи чија имена чувамо: прота Јован Павловић, Дамјан Маринковић, Милорад Поповић Шапчанин, бројни шабачки професори, посебно Љуба Павловић и Жика Поповић, доктор Михаило Дуњић, добротвори, вољни и невољни: трговац Јоца Јовановић и Даница Грујић.