Дан Библиотеке шабачке

/ / Вести / 14. октобра 2019.

Сваког 11. октобра скоро 20 000 Шапчана, поносних власника чланске карте, слави дан када је почела са радом Библиотека шабачка. Њена имена су се у протекле 172 године мењала – Читалиште, Читаоница, Књижница, Библиотека. Остајао је исти само идеал – пронаћи стално уточиште за читаоце и дом за књиге. У томе смо успели. Имена Библиотеке су се, дакле, стално мењала, а иста је остајала и, сада већ вековна, тежња библиотекара да књига тријумфује. Да ли су у томе успевали наши претходници, можемо да судимо тек сада. Успевали су – под бомбама, окупаторима, у условима голог опстанка, књига је, управо захваљујући библиотекарима, била светионик и путоказ за неко боље сутра. А да ли успевамо ми данас, показаће време. Наше је да будемо вредни и стрпљиви. После 172 године постојања, опстајања, трајања, решили смо да свечаност поводом Дана Библиотеке посветимо управо библиотекарима.

Наравно да тог дана нисмо заборавили ни наше читаоце. Господин Душан Станојевић, прошлогодишњи добитник награде за најбољег читаоца, одржао је пригодну беседу, али и прогласио овогодишње добитнике. На Дечјем одељењу „читаоци ударници“ су Марта Јовановић, ученица трећег разреда Основне школе „Јеврем Обреновић“ и Лука Рашевић, ученик петог разреда Основне школе „Вук Стефановић Караџић“. На Одељењу за одрасле, по квалитету и броју прочитаних књига издвојиле су се Наташа Старчевић, асистенткиња за педагошке предмете у Високој школи струковних студија за васпитаче и Даниела Берић Дамњановић, професорка књижевности у Економској школи „Стана Милановић“. На крају програма, Библиотечко певачко друштво је отпевало композицију „Жубор вода жуборила“, уз клавирску пратњу професорке Соње Живковић.

Поносни на континуитет у трајању, раду, резултатима, идеалима, љубави према свом послу, решили смо да поделимо са вама део говора Јелене Подгорац Јовановић, директорке Библиотеке шабачке, која је покушала да одговори на питање ко је библиотекар.

„Ко је Библиотекар? Пре неколико година, усред једног од сталних сеоба књига у Библиотеци наиђе један мудар човек и рече ми: ‘Ми професори смо професионални носачи дневника, а ви библиотекари професионални носачи књига.’ Реч библиотекар се састоји из 11 карактера што је за 2.2 карактера више од просечне српске речи. Садржи 5 самогласника, што је за 2.7 процената више од просека.

Библиотекар је каталогизатор, библиограф, приређивач, особа која одговара на питања, особа која прича деци приче, која планира или руководи. Библиотекари Библиотеке шабачке су и глумци, спикери, новинари, професионални носачи књига, предавачи, водитељи квизова и радионица, ученици, преносиоци традиције, рецитатори, поете, творци сајтова и програма, режисери, драматурзи, сценаристи, фотографи, камермани, монтажери, добровољци, добротворци, волонтери, јунаци из бајки. Библиотекари су људи с духом који добар дух шире, мајстори, кројачице, шнајдерке, фризерке, шминкерке, љубитељи природе који се с песницима друже, строги стручни жири и комисије, чувари града у ванредним ситуацијама, певачко друштво и модели, музичари, пијанисти, чувари и творци културе, слављеници, рођенданци, куварице и пекарке. Поносни родитељи кћерки и синова, близнакиња и тројки, будућих великих читалаца зато што су од рођења надојени примером и знају да су ‘рођени за читање’, брижни, пожртвовани, сложни, ‘кадри стићи и утећи и на страшном месту постојати’, смирени, непристрасни и фокусиран на свет око себе, марљиви перфекционисти, некад ексцентрични, сналажљиви, познаваоци различитих области и вешти у истраживању, а јаки само када држе једни друге за руку!

Да ли сте икада некoмe рекли: ‘Не можеш бити библиотекар – не изгледаш тако.’ А како би требало да изгледамо? Питајте било коју особу на улици која слика им пада на памет кад помисле на библиотекарку и неизбежно ће рећи: ‘То је старија жена, са косом у пунђи, са наочарима, у кардигану и разумним (што значи ружним) ципелама. И обично говори ‘ПСССТ’ врло често!’

Долази нам наш стални читалац, господин Петар Петровић и тражи помоћ при избору књиге: ‘Молим вас нешто, а да није превише озбиљно и тешко!’ Таман кренете да узмете књигу, а он дода: ‘Али да садржај није баналан и тривијалан!’ Но, добро, крећете ка полици, са новим упутствима, кад добијате следећа: ‘Може да буде историјска прича са измишљеним ликовима или, можда боље, биографска или, можда најбоље, књига о стварним личностима смештеним у измаштане просторе! Не би сметало да буде по која љубавна мрвица, али да није патетична! Узбудљива, а да није трагична! Немојте да буде прекратка, не могу да долазим поново за два дана, али ни предуга и преобимна, издају ме руке, па ми није потаман да предуго држим тешку књигу тврдих корица.’ И ређа господин Петровић своје жеље, а ми у глави прелиставамо странице књига из фонда и одлучимо се за једну. ‘Молим вас, прочитајте ми садржај сажетка, нисам понео наочаре.’ Прочитамо сажетак, господину Петровићу избор одговара и таман да га задужимо, а он отвори књигу, прелиста је и каже: ‘Аааа, не, не могу ову књигу да узмем, много су ситна слова!’

Хм, ситна слова? Добро, крећемо у ново истраживање по задатим параметрима, уз још један услов – да су и слова довољно крупна.

Није довољно волети књиге и много читати да бисте били библиотекар, то јесте нужан, али не и довољан услов, морамо даље и више! Живот углавном ломи оне најјаче да би им показао како човек може брзо да се усправи. Слабиће не дира, они и тако цео живот проведу на коленима. Људи ће увек бацати камење на ваш пут, на вама је шта ћете од камења направити – зид или мост. У Библиотеци шабачкој не стајемо када смо уморни, већ када посао завршимо. Шта мислимо, то постанемо. Како осећамо, тако привлачимо, шта замишљамо, то створимо.

Можда нисам истраживач или авантуриста, трагач за благом, уметник, али поносна сам на оно што јесам. Ја сам библиотекарка.“