Једна девојчица је ушетала храбро, уздигнуте главе у велелепни Владичански двор. Ушла је самоуверено и опуштено у Библиотеку шабачку не устукнувши пред том старом дамом од 172 године. Тек мало виша од пулта, стала је мирно у Одељењу за одрасле и гласно и јасно рекла: „Добар дан, дошла сам да се учланим у Библиотеку. Колико се то плаћа?“ Изазвала је пажњу, чуђење и осмехе библиотекарки, али је добила потребене информације. На њиховим лицима и даље је трајала озареност која прерасте у отворено одушевљење када су сазнале да девојчица има само шест година. Та мала а велика девојчица обојила је један обичан радни дан у Библиотеци шабачкој и претворила га у незабораван догађај вредан памћења и препричавања.

Можда вам се чини да је наша реакција претерана… Можда се питате зашто је до те мере скренуло пажњу једно уљудно „Добар дан“ и „Довиђења“… Али да сте били ту, знали бисте одговор. Освојила би вас сопственим васпитањем и необичним ставом. Дивили бисте се тој шестогодишњој девојчици и желели бисте да овако фине, културне и заинтересоване деце за књигу има више.

У нади да овакве приче нису изузетак и да оваквих малих бисера има прегршт који само чекају прилику да засијају, храбримо овим примером и истичемо понос на једног посебног, малог, а великог члана Библиотеке шабачке.