О причи и причању и о још по нечему са Марком Шелићем

/ / Књижевне вечери, Млади / 7. новембра 2019.

Јер писање је пробадање
душе оштром оловком
и штрцање себе на папир
поново и поново

Овим стиховима из песме „Данас нећу написати ништа“ које је изговорила директорка Библиотеке шабачке, Јелена Подгорац Јовановић, започело је једноипочасовно дружење са Марком Шелићем Марчелом. Љубитељи Марковог стваралаштва, како књижевног тако и музичког, испунили су у великом броју Дворану „Винавер“ и будно и са великом пажњом пратили разговор који је са уметником водила Александра Ердевички Томић.

Марко Шелић је познат по својој срчаности, искрености, бескомпромисности  коју уноси у све сфере свог стваралаштва а то је свакако показао и у разговору пред шабачком публиком.  Он је уметник који промишљено барата речима, игра се са њима дајући им многобројна значења. Он прича приче и са њим причи никад краја, на велику радост слушалаца. А тема је било у изобиљу. Од музичких почетака и живота у малој средини до „усуђивања“ да се уђе у свет књижевности, о признањима и похвалама и о осамљеним моментима стваралштва. О самопотрази и моралу, о огорчености и нади. О путу од Марчела до Марка Шелића. Све је то стало у један разговор у чијем је средишту  реч као основ сваке приче.

За крај је остало једно „Хвала“, од срца написано сваком ко је желео посвету у једном од Шелићевих романа.