Шта знате о Михајлу Пупину? Колико су вам позната дела Светог владике Николаја Велимировића? Без бриге, Александра Нинковић Ташић и Бранислав Станковић су се потрудили да ови великани више никада не буду у сенци једног времена. Напослетку, говоримо о људима који су далеко изван сваког времена. Књиге „Звонари слободе“ и „Дубровачки Срби: изгубљено наслеђе“ су нам баш биле потребне. Из више разлога. Пре свих, да нас опомену на крхкост нашег знања, да нас мотивишу да упознамо велике умове које је наш народ подарио друштву и да нас непрестано подсећају да не смемо више никада дозволити да се заборав удомаћи међ нама.

Михајло Идворски Пупин је истакнути светски научник, професор Колумбија универзитета, хуманиста, писац, успешни политички радник. Говорио је да је по рођењу Србин, а по знању Американац. За своју аутобиографију „Са пашњака до научењака“ добио је Пулицерову награду и тако постао једини Србин који је добио ово признање. Деценијама су делови из његове аутобиографије били обавезна лектира у америчким школама, а у многим другим земљама је књига дељена ђацима, уз напомену да је она најбољи морални образац који треба следити. Преведена је на немачки, француски, шпански, шведски, јапански, руски, италијански… На српском језику је, уз велико Пупиново залагање, објављена 1929. године, а предговор је написао Милош Црњански.

Прича о Светом владики Николају Велимировићу почиње, како је историчар Бранислав Станковић забележио, на падинама ваљевских планина. Рођен је у јануару 1881. године, а име Никола је добио по крсној слави и свецу заштитнику куће Велимировића. Завршио је ниже разреде у школи при манастиру Ћелије, а пошто је био најбољи ђак, школовање је наставио у Ваљевској гимназији. На његову велику жалост, због неухрањености и малог обима груди, није успео да упише Војну академију, али је уписао и завршио Београдску богословију Светог Саве. Након тога је радио као учитељ, после чега одлази у иностранство на даље школовање. У манастиру Раковица се замонашио 1919. године. Трудио се да својим беседама приволи елиту цркви јер је веровао да ће за њеним примером поћи и обичан свет.

Ове две приче о Михајлу Пупину и Светом владики Николају Велимировићу нису завршене, а то нам је и била намера. Синоћно предавање и надахнути говори звездобројке Александре Нинковић Ташић и нашег суграђанина Бранислава Станковића подсетили су нас ко смо и шта нам је чинити у будућности.