У очима жирија – песнички конкурс „Савремен, креативан, широк“

/ / Вести / 1. новембра 2020.

У четвртак 22. октобра 2020. године одржано је виртуелно песничко вече „Савремен, креативан, широк“. Шест песника из региона је по мишљењу трочланог жирија, Славице Лукић,професорке српског језика и књижевности, Синише Петковића из Градске и свеучилишне књижнице из Осијека и Александре Ердевички Томић из Библиотеке шабачке, имало прилику да се представиуживо и да размени песничка искуства са афирмисаним песницима Машом Сеничић, Радмилом Петровић и Драшком Сикимићем.Песме „Безимена“ Марка Мозетића, „Бункер“ Андреја Бјелогрлића, „Загонетка“ Јелене Илић“, „Ветар“ Иване Тутуновић, „Кишобран“ Нине Почуча и „Ципелице“ Ивоне Ивић су оставиле јак утисак на жири,што можете прочитати и у наведеном образложењу.

„Задовољство је и част бити део жирија који је добио могућност да да свој суд о песмама ових даровитих поета.

Песме младих неафирмисаних песника који су учествовали на овом конкурсу показују снажан емотивни набој и разноврсну семантичку моћ, која се реализује кроз свакодневне животне ситуације, блиске читаоцу по реалистично  ухваћеном тренутку који као такав не искључује мисаоност. Блискост читаоца и предочених лирских ситуација постиже се доминантним гласом лирског субјекта који све прелама кроз призму личног доживљаја, наглашеног управо  употребом првог лица.

Наративна потка присутна у песмама прожета је промишљањима лирског субјекта о љубави, усамљености, сећањима, опраштању, преиспитивању сопственог положаја у свету који се подваја у два лика – онај општи из окружења (безосећајан, окрутан, суров, бесан, видљив свима) и онај лични, интимни (скривен, тајновит, невидљив голом оку, али, баш зато, истински, прави). Богате, садржајне метафоре, сугестивни симболи, снажни контрасти, неочекивани, али уверљиви парадокси дају могућност наизглед обичним животним ситуацијама и предметима да надрасту иницијални значењски потенцијал и да нас увуку у свој свет, препознатљив и у оном појавном, спољашњем, али и у духовном, тананом ткању поетске и искрене, људске душе.

 Тако су до нас стигли Вечерњи разговор, Бункер који чува успомене док „Река тихо наглашава мук“, низ загонетки пре оне коначне Загонетке, Ветар и сусрети, Кишобран као симболични заштитник људској усамљености и Ципелице на животном подијуму који је и сурови критичар, али и могућност за индивидуални успон изнад уобичајене, свакодневне животне равни.“

Славица Лукић