На културној мапи Библиотека шабачка је постала препознатљива по свом Завичајном одељењу, које чини фонд од 4014 монографских публикација, 173 наслова завичајне периодике, некњижне грађе и посебне збирке – стара и ретка књига и рукописи. Збирка старе (књиге објављене до 1867. године) и ретке књиге Библиотеке шабачке поседује 465 примерака, а 16 књига (односно 13 наслова) наше збирке су на Листи старе и ретке књиге, утврђеног културног добра од изузетног значаја. Најстарија књига у том фонду је “Правила молебнаја (Србљак)” објављена 1761. године у Римнику. Рукописи Оскара Давича или “Летопис Шапца” и “Дневник проте Глише Бабовића”, издвојене су вредности Библиотеке шабачке.

Градска историја 19. столећа упамтила је Шабац као другу варош у Србији, што се, кад су писци и књиге у питању, може узети за истину, јер у збирци има 41 књига утврђених критеријума завичајности, а објављених до 1867. године. Традицију у издаваштву, кад то није била масовна појава данашњице, наша Библиотека има још из периода између два светска рата. О издавашту данас, како је схваћено у пословној политици Библиотеке шабачке, може се говорити само у домену представљања фондова. “Летопис Шапца 1933-1944.” Григорија Бабовића објављен је 2010. године у издању Библиотеке шабачке и Института за новију историју Србије. Штампан је у пет стотина примерака, а приредила га је Сања Петровић Тодосијевић, истраживач-сарадник Института. Летопис Шапца можете погледати у електронском облику ОВДЕ. Збирка старе шабачке периодике је дигитализована и доступна у електронској форми.