Људске потребе су гласне и у тишини

У оквиру Недеље инклузивне културе са међународним учешћем, као и у оквиру пројекта „Глас тишине“, одржано је предавање „Људске потребе су гласне и у тишини“ намењено глувим и наглувим особама и свима који желе да се упознају са језиком и културом заједнице глувих, као и онима који су укључени у живот и образовање лица са овим проблемом.
„Руке говоре“, друштво тумача и преводилаца за знаковни језик је удружење које смо имали част угостити. Они окупљају тумаче и преводиоце у циљу оснаживања и интеграције глувих и наглувих особа кроз стварање приступачног окружења у друштву и организовање едукација о адекватном контакту са глувом/наглувом особом.
Предавање је покрило важне теме које се тичу разумевања положаја глувих/наглувих особа, као и онога што сви можемо да урадимо да им свет у коме живе буде што боље и приступачније место за живот.
На тему су говориле Нина Барановски, судски тумач за знаковни језик и оснивач удружења „Руке говоре“, као и психолози Дајана Ерцег и Ања Жујовић. 
С обзиром да је пројекат „Глас тишине“ у целости прихваћен од стране Министарства културе и информисања Републике Србије, темом глувих и наглувих особа ћемо тек да се бавимо. Своју делатност ћемо прилагодити особама којима традиционална библиотечка услуга није блиска нити пријемчива. Имаћемо тумача знаковног језика и самим тим ћемо моћи обезбедити превазилажење комуникационе баријере у друштву. Обезбедићемо следеће могућности: превођење културних програма на знаковни језик, организовање школе знаковног језика и инклузивних програма, радионица које би побољшале изопштеност из друштва и социјалну изолацију. Посебан веб-сајт намењен овој групи корисника.
Адекватну комуникацију са наглувим особама омогућили смо и постављањем индукционих петљи (системи који помажу наглувим особама са слушним апаратима да јасно чују говорника тј. да звукове око себе чују без сметњи) у позајмним одељењима и сали за програме.
¬,,Какве везе има глувоћа уха, ако ум чује. Једина права неизлечива глувоћа је глувоћа ума“.
Виктор Иго
Горица Рајичић