Edit Content

Пратите нас:

Светски дан поезије

„Мирна као мрамор, хладна као сена,
Ти си бледо тихо девојче што снева.
Пусти песма других нека буде жена,
Која по нечистим улицама пева.

Ја не мећем на те ђинђуве са траком,
Него жуте руже у те косе дуге:
Буди одвећ лепа да се свиђаш сваком,
Одвећ горда да би живела за друге.“

„Поезија“ Јован Дучић

Кад кажемо Шабац, мислимо на Библиотеку. Кад кажемо Библиотека, мислимо на магнолију, али и на поезију. Код нас у Шапцу је све некако повезано и испреплетано као сунце које се данима стидљиво мрси са цветовима магнолије. На дан када обележавамо Светски дан поезије решили смо да мало боље упознамо своје колеге из установа културе, основних и средњих школа, али и сараднике из медија.
Одлучили смо да се, рецитујући омиљене песме, представе: Маријана Исаковић, директорка Шабачке гимназије, Гордана Мањенчић, новинарка РТС-а, Славица Лукић, професорка матерњег језика из Основне школе „Ната Јеличић“, Марио Максимовић, директор Дома културе Прњавор, Владимир Василић, директор Шабачког позоришта, Урош Лукић, директор Културног центра Шабац, Светислав Предић, професор енглеског језика из Основне школе „Лаза К. Лазаревић“ и Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке шабачке. Стихове великих српских песника употпунили су Тара Ристић, ученица седмог разреда Основне школе „Ната Јеличић“ из Шапца, која је својим чаробним гласом одушевила присутне, и гимназијалац Вељко Вуковић, који је гитарским композицијама још једном показао свој таленат. Можда и најјачи утисак оставише ученици из Основне школе „Ната Јеличић“ који су са таквом пажњом уживали у поезији, музици и мирису магнолије.
Бранко Миљковић је констатовао да ће поезију сви писати. Готово свакодневно се питам има ли је ко читати. После данашњег дана схватам да поезија има разлога да буде спокојна! Није сама!

Кристина Алексић