Двориште Библиотеке шабачке је поново засијало у пуном сјају. Срећа, осмеси, знатижеља и задовољна лица деце и њихових родитеља су преплавили библиотечки врт у поновном окупљању на радионици Рођени за музику. Деца су уживала у прелиставању и преслушавању звучних, музичких и тактилних књижица. Сви су са нестрпљењем ишчекивали музичке тачке талнтованих ученика Музичке школе „Михаило Вукдраговић“.

Библиотека шабачка наставља обележавање јубилеја, 170 година од рођења великог приповедача и некадашњег суграђанина, Лазе К. Лазаревића. У читаоници Одељења за децу окупили су се ученици из Гимназије са професорком српског језика и књижевности Станком Ел Рабади. У интересантној радионици коју је кординисала Александра Ердевички Томић из Библиотеке, презентовани су радови троје талентованих гимназијалаца.

Дугогодишња сарадница Библиотеке шабачке, Милена Обрадовић која је члан уметничке групе Комбинарт, била је у прилици да учествује на конференцији Јачање улоге жена у промоцији мира, помирења и сарадње на Западном Балкану у Херцег Новом. Том приликом је у Кући Иве Андића одржана промоција књиге Моја мама зна шта се дешава у градовима, младе и веома талентоване песникиње Радмиле Петровић.

После дуже паузе на радост малишана и на нашу радост, посетили смо другаре у Поцерском Причиновићу у оквиру пројекта Подршка деци и породици из осетљивих друштвених група у пружању једнаких могућности за учење и развој који реализује Предшколска установа ”Наше дете”. Библиотека шабачка је препознала важност помоћи и подршке деци из осетљивих средина  и са задовољством постала партнер на овом пројекту.

Међународни дан родитеља установљен је 2012. године Резолуцијом Генералне скупштине Уједињених нација у знак захвалности родитељима широм света за њихову несебичну посвећеност деци и бригу о њима. Од тада се сваке године обележава 1. јуна. Ставља се акценат на одрастање детета у породичном окружењу у којем се негују љубав и разумевање које је неопходно за целокупан и хармоничан развој личности детета. Овај дан се у многим земљама прославља и као Дан деце, јер се  указује на теме од значаја за децу и њихову добробит.

На обуци из области стрипа посвећеној културној медијацији и развоју публике учествовали су библиотекари из Пирота, Надица Костић и Милан Јовановић, из Зрењанина, Тања Граовац и Владимир Тот, и Александра Ердевички Томић из Библиотеке шабачке. Све три библиотеке су познате по завидној колекцији стрипова и по занимљивим активностима из ове области. Библиотекари из региона су имали прилику да у дводневној обуци од Самјуела Левека, директора највеће европске библиотеке стрипа у Европи, која се налази у Ангулему, чују драгоцене информације и моделе функционисања у области промоције стрипа и стрип културе. Било је речи и о видовима партнерства са чувеним фестивалом стрипа у Ангулему, о издавачкој продукцији стрипа у Француској али и о креативним начинима превазилажења свих изазова са којима су се суочили током пандемије.

Изложба Британци и Други светски рат у Југославији је свечано отворена у Галерији Библиотеке шабачке у ужем кругу поштовалаца културе. На отварању су се инспиративним говорима о узајамној борби британске и југословенске војске против фашизма, обратили Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке шабачке, Ник Илић, пуковник и аутор изложбе и Немања Пајић, председник Скупштине града.

Лаза К. Лазаревић, познати лекар и велики прозни писац. Шапчанин по рођењу, по духу и сентименту. Својим стваралаштвом је обележио другу половину 19.века. Његови доприноси како у свету медицине, тако и у књижевном свету надилазе оквире његовог кратког живота од непуних 40 година. Његова заоставштина је већа од девет завршених приповедака, a упамћен је и као први геронтолог у Србији и свету, први српски лекар у Енциклопедији светске медицине и први неуролог у Србији.

Библиотека шабачка је већ више од једну деценију позната по свом преданом раду са рецитаторима. Генерације деце и младих који су били део Клуба рецитатора носе успомене на весела и увек позитивна, смехом испуњена, дружења. Заједно смо откривали нове песнике и њихове песме а дружили смо се и са оним већ увелико познатим песницима али смо ипак тражили њихове не тако препознатљиве песме. Оно што је било важно јесте да песма савршено одговара рецитатору.