Дан Михаила Ђурића у Шапцу

/ / Вести / 8. децембра 2022.

Седми “Дан Михаила Ђурића у Шапцу” обележен je предавањем професора емеритуса Драгана Стојановића “Михаило Ђурић као професор” у Шабачкој гимназији и разговором о зборнику “У окриљу великана: дани Михаила Ђурића у Шапцу (2016-2020)”.

О Зборнику, у ком је прилоге дало 14 аутора са 30 текстова, говорили су др Борис Милосављевић, проф. др Јовица Тркуља, Верољуб Илић, професор филозофије у Шабачкој гимназији и Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке шабачке. Врло садржајни говори су обавестили публику о темама и садржају Зборника чији је циљ да осветли личност и дело Михаила Ђурића. Стручна и шира јавност упозната је о резултатима расправа вођених о њему на скуповима у Шапцу у протеклих пет година. Надамо се да ће Зборник допринети изучавању његовог дела које је деценијама било скрајнуто и недовољно познато, али и бити упориште за нова истраживања и домете наше науке и филозофије.

Књиге се пишу, приређују и објављују с неким циљем. Ко год приступи том тешком послу, прижељкује да књига дође заинтересованима у руке и да је они прочитају. Верујемо да ће ова књига бити кадра да, бар делимично одговори на питање ко је и какав је био проф. Михаило Ђурић. Желимо да изразимо наду да ће овај Зборник бити само један у низу сличних посвећених великанима наше културе и богатој баштини Шапца. Уверени смо да ћемо успети да сачувамо духовно заједништво и мисаоно сродство са великанима наше научно-филозофске мисли. Тако ће бити успостављен духовни мост преко којег ће се преносити њихове идеје и њихов наук генерацијама које долазе.

Професор Ђурић је био учитељ који је учио најпре делима, па тек онда речима, упућивао је и био пример својим књигама и јавним наступима. Поставио је образац и меру јавног ангажмана са тежиштем на јединству мишљења, говора и чињења. Својим животним делом, као филозоф, али и као човек, Михаило Ђурић је стекао изванредан углед не само у круговима наше филозофије, већ и у нашој култури у целини. Посебно треба истаћи значајан углед који Ђурић ужива у српској и европској филозофији у коју је унео свој самосвојни глас хеленског хуманизма, изворног европејства, културног родољубља и аутентичног српства. Пример је одговорног, храброг, ангажованог интелектуалца, родољуба, патриоте; витез је слободе, посленик врлине и пркосник судбине.

Михаило Ђурић, рођени Шапчанин, који је највећи део свога живота проживео као Београђанин, дирљиво искрени Србин, убеђени Европејац, и изнад свега Човек, у књизи „Крхко људско добро“ каже: „Мој кратак одговор на Кантово друго питање „Шта треба да чиним?“ гласио би овако: треба чинити добро, у свакој прилици и на сваком месту, а добро је оно што увек већ некако унапред знамо и што у основи увек већ уистину хоћемо, тако да прећутно пристајемо и на сваку цену која се за то мора платити.“