Добро дошли, кићени сватови

Док мирише рузмарин…

/ / Изложбе / 29. јуна 2021.

Да ли знате шта је чинило девојачку спрему? Верујете ли да се дешавало да се младенци упознају тек на венчању? Ко се бавио проводаџисањем? Јесте ли чули за домазетлук? Зашто се млада преноси преко прага? Када су почеле да се носе венчанице? Како су изгледале младе током Другог светског рата? И, напослетку, зашто смо се свега тога тако брзо и лако одрекли? Због чега смо заборавили?

Тешка питања. А одговори у нашим албумима, сећањима, у књигама напослетку. Да ли знате да је роман „Сељанка“ Јанка Веселиновића у основи књиге и целокупне поставке „Добро дошли, кићени сватови!“? Да су и велики истраживачи, попут Веселина Чајкановића, податке о мачванским свадбама налазили управо у делима већ поменутог Веселиновића, и Вука Стефановића Караџића?

Кићење сватова рузмарином је опште распрострањен обичај. Сматра се да његово ношење током свадбе има апотропејску, заштитну улогу – да својим јаким мирисом отера зле силе и уроке од сватова, нарочито од младе и младожење, који су у том тренутку подложни магијским радњама. Вероватно се питате коју то злу силу треба да одагна рузмарин који је лајт-мотив целокупне поставке „Добро дошли, кићени сватови!“? Заборав. Треба да одагна заборав, који тако суверено влада овим просторима, на кога се полако навикавамо, коме се препуштамо.

Рузмарин је одбрана од тог зла. Ова наша прича је непристајање на заборав и искрена жеља да наша деца знају ко су и одакле долазе. И зато завирите понекад у ормаре ваших бака и прабака, прегледајте пожутеле фотографије, вратите се у време ондашње како не бисмо затрли и оно мало себе што је остало…

„Чувајмо нашу традицију и будимо модерни јер је традиција увек у моди!“