Жеђ за причом и причањем

А. Ердевички Томић / / Вести / 14. децембра 2021.

На пуних 60 година од доделе Нобелове награде за књижевност Иву Андрићу, у Библиотеци шабачкој, у читаоници Одељења за децу, организовали смо веома конструктиван разговор са ученицима Шабачке гимназије. Са професорком српског језика и књижевности, Станком ел Рабади, сарађујемо дуги низ година и трудимо се да важне догађаје, личности и појаве осветлимо на неуобичајен начин.

Дистанца од шест деценија је значајна како бисмо утврдили на који начин данашње генерције младих уопште доживљавају Нобелову награду. Било је важно да откријемо шта за њих значи што је Иво Андрић једини наш нобеловац, кога би они волели да виде као следећег домаћег добитника и да ли мисле да је то могуће? Поред размишљања о овим питањима, одабрана група ученика (Урош Митровић, Милош Савић, Марко Михаиловић, Богдан Марковић, Сара Вилотић и Лука Вујковић) у интересантном разговору, који је водила Александра Ердевички Томић, дала је оригинална запажања о говору Иве Андрића са саме доделе који је касније добио назив О причи и причању.

Млади гимназијалци су посебну пажњу посветили Андрићевом схватању човека и историје и на који начин су таква размишљања блиска или далека данашњем човеку. У разговору смо заједно проблематизовали питање скромности и истицања и по чему се Андрићев говор разликовао од говора Боба Дилана, једног од добитника Награде.

Драгоценост оваквих дружења се огледа у отварању важних питања. Истиче се битност одређених догађаја и њихов значај. Позната је чињеница зашто је додела Нобелове награде Андрићу важна за једну малу земљу попут наше, али смо овим сусретом открили и због чега је данашњим младима важна ова чињеница.