Отворена изложба Александра Бајуновића

/ / Изложбе / 1. децембра 2022.

Прича о Игору Белохлавеку није почела у Библиотеци, а ту се и не завршава. Овде, међу књигама, позајмили смо само један сегмент вечности, у којој овај уметник засигурно борави. Пре 11 година је, у сарадњи са Народним музејом у Шапцу, установљена изложба за добитнике Награде „Игор Белохлавек“, која се додељује за најуспешнијег младог аутора у оквиру Октобарског салона. Она, осим талентованих младих уметника, окупља и све оне људе који у трајању виде наду. Управо тако је било и на отварању изложбе Александра Бајуновића, прошлогодишњег добитника ове Награде, на којој су, поред аутора, говориле и Јелена Подгорац Јовановић, директорка Библиотеке шабачке и Татјана Марковић, музејска саветница.

„(…) Александар Бајуновић својим циклусом слика позива на промишљање тренутног стања патријархалне заоставштине руралних подручја Балкана, формално и суштински. Патријархалне идеје су видљиве у непрекидној градњи кућа-вишеспратница које сугеришу здружени породични живот неколико генерација у једном сеоском домаћинству. Иако се реализација овакве тежње за чувањем националног и патријархалног идентитета увелико почела урушавати након Другог свјетског рата (да би кулминирала након ратних сукоба који доводе до распада Савезне Федеративне Републике Југославије) одласком млађих мушких чланова из породичног сеоског окружја, градња оваквих кућа се наставља прижељкујући повратак синова. Таква идеја „куће“ углавном није остварена до краја, грађевине остају незавршене и не испуњавају своју иницијалну намјену. Тренутна позиција патријархалних форми прошлости се тако преиспитује у раду Бајуновића. Сагледана је у времену глобалистичких политичких и економских превирања, која неумитно теже да унифицирају национални идентитет изграђен у прошлим системима, те узрокују масовну гравитацију сеоских подручја ка градским срединама или другим европским државама и градовима у толикој мјери да је само њихово постојање доведено у питање. Улога оца у остацима некадашњег патријархалног система, велике уједињене породице која обитава на једном имању у једној кући, те појам насљеђа кроз недовршену и напуштену кућу и окућницу, Бајуновић исцрпно проблематизује у обимној серији уљаних слика на платну. Теме које бира су веома личне, знаковите и ангажоване…“

 

                                         (Из текста „Пењући се ка небу“ др ум. Борјане Мрђе)