Дани су краћи и време вртоглаво јури у непознато. Ветрови нас враћају да у прошлости тражимо шта смо били јуче, а јутарње магле нам уносе немир и буде сету. Kиша почиње да пада. Пада, кваси, натапа, а ми смо мало болесни и много летаргични. Влажна хладноћа нам се увлачи под кожу. Ипак, покрет је неопходан и неизбежан.

Сваког дана обучемо један слој више. Пре два дана носили смо мајицу, јуче смо додали и поткошуљу. А све нам се чини да ће нам до краја дана бити потребан и џемпер. И ноге су нам заробљене у непромочиву обућу која им брани да дишу… А, прсти… прсти још желе песак и со и вапе за таласима. И ништа! Тако ће нам прсти и наша, од слојева одеће, сапета рамена маштати о зраку, о сунцу, о топлоти, о зеленом, о мирису пролећа.

Отварамо велика врата и та блага шкрипа нам прија. Звук нам је познат. Ослушкујемо шум као да шапуће. Све ће ми испричати. И прошлост. И будућност. И данас и јуче и сутра. Дочекују нас кишом сваки пут. Али, та киша је топла и свежа, и прозрачна и мека, киша исцелитељка, киша родоносна – КИША РЕЧИ!

Та киша својим крепким бојама спира сивило дана, спира сивило времена, сивило живота. Она тражи од нас да будемо тумачи њених речи, да будемо сведоци свих испричаних прича, јер те приче и трају док ми трајемо. Све што је икада речено, налази се на том месту – и лажи и истине, и лепо, и љубавно, и мрачно, и фантастично. Та киша гради нове светове, диже целе цивилизације, учи нас доброти, учи нас да осећамо и саосећамо, да видимо свет из туђих ципела. А и те ципеле су попут различитих животних прича – неке су старе и похабане, неке су удобне, неке трновите, неке прашњаве од некоришћења, од неживљења живота. Најбоље су оне средње ношене, коришћене, а недотрајале, чврсто шивене са јаким принципима, али са једном малом тек приметном рупом за кишу речи, за нови зрак сунца, за нова сагледавања и нове принципе, али и за одступања од тих принципа.

Дозволите себи да покиснете, јер та киша нађе начин да вас изваја у нешто боље. Те речите капи вам дају ширину и дубину и увију вас у ружичасту измаглицу. Окупани њом, постајете богатији не за један, већ за ко зна колико живота, ко зна колико судбина, и заплета и расплета, и проблема и разрешења, и суза и осмеха. После тога сте чисти и ум вам је бистар и бритак и све што видите, видите другачије.

Препоруку за читање можете видети на следећем линку: https://opac.bisis.rs/