Shira u'tfila

Наштимоване струне живота

/ / Концерти / 2. септембра 2019.

“Требало би суботом и недељом подмазивати погоне живота, па нам сваки понедељак не би почињао са оволико шкрипе, буке, писке и стењања.”

                                                                                         Душан Радовић

Прво септембарско вече Шапчани су провели у вилинском врту, вилинског Владичанског двора, у Библиотеци шабачкој, штимујући струне живота уз прекрасну музику састава Шира утфила. Концерт је одржан у оквиру Европских дана јеврејске културе, који су започели предавањем “Да ли је религија опијум за народ? Шта Тора каже о томе?” рабина Исака Асиела у Музеју шабачких Јевреја.

Ширу утфилу, београдски ансамбл, чији назив у преводу са хебрејског значи „песма и молитва”, основао је Стефан Саблић 2000. године. Усмерен је на истраживање и аранжирање сефардске музике Балкана, Медитерана и Блиског истока, коју укрштају и са музиком других народа из ове регије. Чланови ансамбла Шира утфила добитници су престижне награде RASA, 2009. године у Амстердаму за најбољу world music групу. Група окупља мултиетнички састав који инспирацију за своју музику проналази у богатсву јеврејско-шпанске, отоманско-турске, арапске и балканске музичке традиције. Групу чине: Стефан Саблић – вокал, лаута; Филип Крумес – виолина; Синан Аћифовић – кларинет; Срђан Ђорђевић – контрабас, Горан Милошевић – кахон, дарабука, рик.

Језик на којем се изводе сефардске песме је јудео-еспањол, односно јеврејско-шпански, док се хебрејски користио у храму и у молитвама. Карактеристично је да музика обилује оријенталним елементима са прекомерном секундом, а сакрално и профано у сефардској музици никада није било стриктно раздвојено, па се тако многе мелодије користе и у једном и у другом репертоару. Постоје три врсте сефардских песама – забавне, љубавне и духовне. Текстови могу бити на разним језицима, укључујући хебрејски и ладино. Песме које певају жене се обично певају током обављања послова у домаћинству, без музичке пратње. Понекад се користе даире и остале удараљке, пре свега у свадбеним песмама. Понекад се у сефардској музици користе и лауте, а неки модерни уметници укључују и мноштво не тако традиционалних инструмената.

Шапчани су уживали слушајући љубавне и свадбене песме, успаванке, песме за рођење, које су, по речима Стефана Саблића, научили слушајући како их певају мајке, баке, тетке, ујаци, рођаци у блиској породичној атмосфери. Музика нам је открила неоткривено, приближила далеко, а оно непознато учинила блиским. У нади да су музичари осетили блискост и повезаност са шабачком публиком, очекујемо скори поновни сусрет да заједно откривамо нове светове.