Сви ми умиремо само једном, а велики људи по два пута: једном кад их нестане са земље, а други пут кад пропадне њихова задужбина, написао је Иво Андрић у књизи „На Дрини ћуприја“.

Задужбина, та лепа и чиста српска реч, јасно говори о једној великој и дубоко смисленој потреби човека да учини добро дело, да дарује за своју душу, да се одужи Богу и народу. У ширем смислу речи, задужбина означава све оно што је неко даривао цркви, манастиру, свом народу, држави, родном крају, завичају, а све за остваривање друштвено корисних циљева, онако како их је сагледао и вредновао сам задужбинар.

У четвртак, 7. новембра у свечаној сали Библиотеке шабачке одржано je предавање о Стани Милановић, а поводом откривања мурала са ликом ове добротворке. Предавање jе реализовано у сарадњи Библиотеке шабачке, Економске школе „Стана Милановић“ и шабачког предузећа СЕТ. Мурал са ликом Стане Милановић краси нову стамбену зграду у кварту близу Економске школе. Композицију од 130 квадрата, која симболизује мудрост, борбу за равноправност жена, слободу и богат унутрашњи живот добротворке осмислио је и осликао уметник Ђорђе Зечевић. На предавању су говорили: Татјана Марковић, начелница Одељења друштвених делатности, Соња Мијатовић Јокић, директорка Економске школе „Стана Милановић“, Миленца Срећковић, директорка фирме СЕТ и Ђорђе Зечевић, уметник.

Стана Милановић је, иако неписмена, била испред свога времена па је тестаментом сву своју покретну и непокретну имовину у Шапцу и мачванском селу Белотићу завештала „на више васпитање и школовање женског подмлатка“. Изграђен је најпре интернат Учитељске школе који је касније прерастао у садашњу Економску школу која носи њено име.