С љубављу, Радмила Петровић

/ / Вести / 7. јуна 2021.

Дугогодишња сарадница Библиотеке шабачке, Милена Обрадовић која је члан уметничке групе Комбинарт, била је у прилици да учествује на конференцији Јачање улоге жена у промоцији мира, помирења и сарадње на Западном Балкану у Херцег Новом. Том приликом је у Кући Иве Андића одржана промоција књиге Моја мама зна шта се дешава у градовима, младе и веома талентоване песникиње Радмиле Петровић.

Радмила је остварила веома интересантну сарадњу са нашом Библиотеком приликом учествовања на Видео конференцији, односно виртуелној песничкој вечери Савремен, креативан, широк крајем октобра прошле године (можете погледати: https://www.youtube.com/watch?v=CEVe5ieWj3s).

Са приморја је преко Милене послала поздраве за наше читаоце и написала посвету у књигу из нашег фонда. Док не будемо у прилици да Радмилу угостимо у Библиотеци и поставимо јој питања уживо она нам је са задовољством одговорила на једно питање :

Има много младих који пишу поезију али касније одустају и више јој се не враћају, како си ти одабрала баш поезију, зашто си јој верна и како истрајаваш?

Не сматрам да сам ја изабрала поезију, она је мене некако призвала себи. Као да ми је кроз песме Миодрага Павловића које сам срела у сестриној читанци и које су тако лепо звучале, мада ми ништа није било јасно.. Али поезија ми је рекла: дођи, дођи, ово је пут да постанеш срећнија.

Поезија је простор слободе, можда највеће слободе која постоји на овом свету. Ја кроз поезију говорим оно што је требало неко мени да каже, оно што сматрам да би било корисно да сам чула. Показујем неки спектар емоција питајући се има ли их још неко. Све док постоји та потреба писаћу је, ако се деси да она нестане, остаћу верни читалац. Мада мислим да смо поезија и ја заједно на дуге стазе.