Тајновита магична природа Слађане Маринковић

А. Ердевички Томић / / Изложбе / 6. августа 2020.

Након отварања изложбе Слађане Маринковић разговарали смо са уметницом, а текст који следи доноси оно што је она поделила са нама говорећи о себи и уметности уопште.

• Како бисте се укратко представили читаоцима Библиотеке шабачке и нашим суграђанима?

• Рођена сам 1982. у Крупњу. Завршила сам Факултет ликовних уметности у Београду, на графичком одсеку у класи Катарине Зарић.

• Од када гајите љубав према уметности и како сте знали да ће то бити ваш животни пут?

• У осмом разреду сам одлучила да упишем уметничку школу у Шапцу. Мислим да су томе допринеле ликовне радионице професора Вучине Бурића које су се сваког лета одржавале у Крупњу. Већ током средње школе постало је јасно да ћу наставити тим путем.

• Зашто баш графика и да ли имате технику у којој посебно волите да се изражавате?

• Мој први сусрет са графиком на академији подстакао ме је да истражујем и тако откријем њене бескрајне могућности. Нарочито ме је привукла дубока штампа јер је највише одговара мом сензибилитету.

• Природа значајно преокупира Ваше интересовање и предствља доминантну тему Ваших радова. Да ли бисте могли да објасните однос према природи, које она место заузима у Вашем животу и у стваралаштву?

• У природи сам одувек наслућивала и откривала два слоја, видљиви и онај скривени, тајновити, пун магичних места. Инспиришу ме њена једноставност, мир, хармонија, ритам линија, светла и боје. Пратећи одређене пределе, током смене годишњих доба, доба дана и временских прилика замишљам путеве којима ћу их превести из природе до атељеа и првих скица. Али овде се не може све свести на пуко преношење крајолика на матрицу, већ долази до трансформације, својеврсног филтрирања виђеног кроз визир настао дугогодишњим учењем, посматрањем, доживљавањем и стварањем унутрашњих слика. Многобројним понављањем техничких поступака акватинте и бакрописа постижем сликарски (сфумато) ефекат и тај ликовни приступ је нешто по чему се графике препознају.

• Можете ли нам укратко описати како изгледа бити уметник данас у Србији и на који начин сте присутни на ликовној сцени у нашој земљи?

• Моје дубоко уверење је да је уметност изазов на који мора да се одговори у било којој епохи и било ком окружењу.

Активно радим и представљам своје радове самостално и у оквиру групних изложби у земљи и иностранству. 

Шта за Вас значи сарадња са Удружењем ликовних стваралаца Шапца и самостално излагање у Галерији Библиотеке шабачке?

• На предлог разредног професора, Драгана Марковића-Маркуса, постала сам члан Удружења ликовних стваралаца Шапца, што ми омогућава да учествујем на изложбама удружења.

Драго ми је сто имам прилику да први пут самостално излажем у граду у којем сам започела свој уметнички пут.

• Да ли бисте могли да пошаљете поруку младима који би желели да им уметност постане животно усмерење?

• Уметност је посвећеност, борба за коју треба имати пуно снаге. То је  живот пун самосавладавања и упорности а пре свега одговорност да умножимо таленат који нам је дат. Свако мора донети одлуку сам. Предлажем им да следе свој унутрашњи глас.