Владичански двор, прича о сећању

/ / Књижевне вечери / 4. новембра 2022.

Сви воле да слушају приче о славној прошлости својих суграђана. Чини ми се да се у томе посебно издвајају Шапчани. Има пристрасности у тој тврдњи, признајем. Много више има и оправданости јер знамо да је мало градова који су у освајање света послали толико великана. Мало је и градова који су цену слободе платили хиљадама живота. Иако су поделе велика страст код Срба, Шапчани поново демантују ову нашу лошу навику. Они се оних светлих, али и мрачних догађаја сећају са једнаком важношћу, без изузетака. Нема компромиса са сећањем. Прошлост погледом тражимо посебно у годинама јубилеја, када подвлачимо црту, спознајемо, када имамо храбрости да се погледамо у огледало. Са упаљеним светлом.

Библиотека шабачка је недавно прославила 175 година трајања. Стога је прича о Владичанском двору, нашем дому, уточишту, морала поново бити испричана. Ко би то могао учинити боље до Шапчанке која је још од раног детињства, захваљујући управо сећањима и искуствима најближих чланова породице, шетала улицама предратног, ратног, послератног Шапца, која се током свог досадашњег истраживачког рада бавила културном историјом Шапца и његовим архитектонским наслеђем. Татјана Марковић, музејска саветница, цењена колегиница и сарадница провела нас је кроз делић вечности дуг 168 година, колико Владичански двор постоји у Масариковој улици број 18, у близини Цркве, „мало више, обаче преко пута, јест“, како записа Јоаким Вујић.

Уверили смо се да сећање има дебелу кожу и зато је у приче о градњи Двора, архитектонским обележјима тога времена, као и приликама којима је био изложен требало задрети дубоко, што је Татјана Марковић и урадила. Од владике Јоаникија Нешковића, кога су Шапчани од милоште звали владика Јања, и који је за градњу Владичиног конака дао 2000 дуката, па до градње Анекса десила су се два рата, много обнова, реконструкција, преправки, пресељаја… Ипак, као најважнији тренутак издвојила бих чињеницу да је храм књига добио своју сталну адресу. А то се не да заборавити.

Велики српски књижевник Дејан Алексић је приметио да Библиотека шабачка што је старија, боље памти. Истина.