Изложба Ђорђа Церовића, добитника Награде „Игор Белохлавек“

У галерији Библиотеке шабачке свечано је отворена изложба „Трансфигурација“ Ђорђа Церовића, добитника Награде „Игор Белохлавек“ за 2024. годину. Пре 15 година је, у сарадњи са Народним музејом у Шапцу, установљена ова изложба као део Награде која се додељује најуспешнијем младом аутору у оквиру Октобарског салона. Поред Јелене Подгорац Јовановић, директорке Библиотеке шабачке, на отварању су говорили Татјана Марковић, музејска саветница и аутор. Поносни смо на чињеницу да у времену нетрајања и заборава, већ 14. пут подсећамо Шапчане на име Игора Белохлавека, али и све оно што је учинио за наш град. Млади уметници су, поред саме Награде, примили у аманет и свест о томе колико је важан континуитет и неодустајање.

***
„Један од вајара млађе генерације, који је већ добио неколико признања, свакако је Ђорђе Церовић чија остварења већ сад показују вајарски „нерв“ и посвећеност будућег скулпторског зналца. Скулптуре које излаже у галерији Библиотеке шабачке, део његовог најновијег опуса, показују конзистентност у идеји и реализацији. Ђорђев вајарски језик је синтетизован, форме његових скулптура одишу геометријском једноставношћу, а уз помоћ универзалних геометријских облика, успева да постигне утисак монументалности и снаге. Он свесно ствара нефигуративне и недекоративне моделације, редукује детаље, поиграва се површинама и игром светла и сенке, одбацује дескрипцију. О томе колико је могућности у критичкој интерпретацији дела, говоре два примера: једно од читања његових скулптура говори о монолитима, култу и вековном обредном наслеђу, док се друго тумачење заснива на идеји о реинтерпретацији и редефинисању утилитарних облика. Оно што је неспорно је да његове скулптуре на својој глаткој површини стварају утисак кретања, и то захваљујући благим површинским усецима који стварају мекане прелазе из светла у сенку и остављају утисак да се ради о делу са елементима кубизма. На тај начин настаје симулација органске, готово живе ствари иако је реч о статичкој скулптури …“.
                                                                                                                                                                                                                             (Из текста Татјане Марковић)

Ауторка текста: Кристина Алексић
Фотографисао: Душан Јовановић