Представљање „Књижевних новина“

Сасвим је логично да у родном граду Лазе К. Лазаревића, Оскара Давича, Станислава Винавера, Бранимира Ћосића започнемо причу о „Књижевним новинама“, листу за књижевност и друштвена питања, гласилу Удружења књижевника Србије. Први број је штампан 1948. године као орган Савеза књижевника Југославије. У „Књижевним новинама“ су текстове објављивали најзначајнији југословенски писци: Иво Андрић, Бранко Ћопић, Меша Селимовић, Исидора Секулић, Десанка Максимовић, Стеван Раичковић, Борислав Пекић, Данило Киш, Миодраг Булатовић и др. О жељи да што боље промовишу Лист и истакну његов значај на културној мапи наше земље говорили су: Гордана Влајић, главна и одговорна уредница, Ђорђе Д. Сибиновић, заменик главне и одговорне уреднице и Милан Цаци Михаиловић, истакнути српски глумац и члан редакције.

Како су истакли говорници, један од задатака „Књижевних новина“ је да „чувају достојанство писане речи и језичке културе и креирају културни простор“. Пружена је шанса младим, неафирмисаним ауторима. Чланови редакције и њихови сарадници прате актуелности у књижевном и културном свету, али и објављују преводе иностраних писаца. Гордана Влајић је истакла да је постала прва жена уредница у једном изузетно тешком тренутку када је Лист имао само 203 или 204 претплатника. За годину дана је тај број дуплиран што је последица изузетно великог ентузијазма и жеље да се љубитељима писане речи пружи једна боља верзија стварности. Томе доприноси и чињеница да су у ери дигиталног хаоса и полуинформација, читаоцима понуђени контекст и дубља анализа и управо је зато постојећем поднаслову придодат мото: „Новине за обликовање времена“ јер „квалитетан и промишљен текст вреди више од дневне сензације“.