Трећи књижевно-ликовни конкурс

Библиотека шабачка расписује 3. књижевно-ликовни конкурс „Свети Сава, светли и обасјава“. Намењен је деци од петог до осмог разреда која похађају школу на територији града Шапца. Ове године је, као инспирација, одабран одломак из књиге „Од пашњака до научењака“ – у част 170 година од рођења Михаила Пупина, великог српског научника. Одабрани одломак указује на везу и утицај Светог Саве на једног научника у „настајању“. Приликом стварања радова, ученици могу користити разноврсне ликовне технике (цртеж, вајање, колаж, калиграфија, мозаик, витраж на папиру, линорез, дуборез и др.).

Ученичке радове би требало да пошаље наставник ликовне културе из основне школе коју ученик похађа на адресу:

Библиотека шабачка

(За 3. књижевно-ликовни конкурс „Свети Сава, светли и обасјава“)      

 Масарикова 18

15000 Шабац

Наставник може радове донети и лично на Одељење за децу Библиотеке шабачке. Сваки рад на полеђини треба да садржи име и презиме ученика, име школе, разред, име наставника ликовне културе и његов контакт (телефон и имејл-адреса). Сви подаци морају бити одштампани јер радови са подацима писани руком неће ући у разматрање. Ликовне радове треба доставити до уторка, 21. јануара 2025. године. Награђене радове, као и радове који ће бити изложени, одабраће чланови Савета галерије Библиотеке шабачке. Биће награђен и наставник ликовне културе са највећим бројем одабраних ученичких радова. Свечана изложба и додела награда биће у среду, 29. јануара 2025. године, у 12 часова у Галерији Библиотеке шабачке.

Координаторка
Књижевно-ликовног конкурса је Александра Ердевички Томић (телефон:
064/355-94-57; имејл-адреса aleksandra.erdevicki@bibliotekasabac.org.rs )

  ******

Одломак из дела „Од пашњака до научењака“ Михајла Пупина

„Укратко речено, ово је прича коју сам од ње (мајке) чуо: Свети Сава био је најмлађи син српског великог жупана Немање. Рано још одрече се краљевских части и повуче се у један манастир у Светој Гори, где проведе много година у учењу и размишљању. Затим се врати у своју домовину у почетку тринаестог столећа, постаде први српски архиепископ, и основа самоуправну српску цркву. Он је основао и народне школе у држави свога оца. Ту су српски дечаци имали прилике да науче читати и писати. Тако је он отворио очи српском народу, а народ, из захвалности и признања према овим великим услугама, прозове га Светим Савом Просветитељем, славећи вечито његово име и успомену на њега. Од времена Светог Саве прошло је седам стотина година. Али ниједне године није било а да се, у сваком месту и у сваком дому где Срби живе, не би одржавале светковине на којима се слави име његово…

По, причи коју сам тек чуо од своје мајке, и по начину на који ми је она то све испричала, моја прва јасна слика о Светом Сави била је у овоме: то је био светац који је нарочито истицао вредност књиге и вештине писања. Тада сам тек разумео зашто је моја мајка толико полагала на читање и писање. Тада сам се и зарекао да ћу се томе посветити макар и по цену да напустим своје другове и вршњаке.

А ускоро сам пружио доказа мајци да сам и у читању и у писању дорастао сваком свом вршњаку. И учитељ је приметио ту промену. Изненадило га је то, па је почео да верује како се „десило неко чудо“. Моја мајка је у чуда веровала, па је учитељу одговорила – да нада мном бди дух Светог Саве. Једног дана, у моме присуству, причала је она учитељу да је у сну видела како је Свети Сава положио своје руке на моју главу и, окренувши се к њој, рекао јој: ‘Кћери Пијада, ускоро ће школа у Идвору бити тесна за твога сина. Кад то буде, пусти га да пође у свет где може наћи више духовне хране за душу своју, тако жељну знања и науке…’“

(„Са пашњака до научењака“, Михајло И. Пупин, Алгоритам, Београд, 2015; стр. 17 и 18.)